RSS Новости:

Прво коло сабраних дела о. Георгија Флоровског
Изашла из штампе седма свеска часописа „Браничевски весник“ (2016)
Светосавска академија „Куцајте и биће Вам отворено“, Пожаревац, 2017.
Изашао из штампе други том биографског лексикона „Свештено­служитељи Браничевске епархије“
Најновији број часописа „Саборност“ X (2016)
Промоција књига о епископу браничевском Венијамину (Таушановић), Пожаревац, 2016.
Састанак вероучитеља са Владиком, јули 2016.
Осмо епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2016.
Изашла из штампе књига „Хришћанство у вртлозима савремености“ аутора др Зорана Крстића
Изашла је из штампе дванаеста књига библиотеке „Приручници“

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

6.11.2015. | Издаваштво » Вечност у времену

Мирољуб Манојловић

Кнез Милош и Пожаревац

Предговор

Мирољуб Манојловић — „Кнез Милош и Пожаревац“Тема о кнезу Милошу Обреновићу без сумње побуђивала је, па и данас, побуђује велики интерес, како код истраживача наше новије прошлости, тако и код читалаца и знатижељника сазнања о кнезу и његовом времену. Кнежева личност и друштвени и политички амбијент у коме је живео и деловао побуђују увек ново интересовање за овај период који је представљао основу из које је израсла српска држава и њено друштво 19. века. Интерес за проучавање ове теме утолико је оправданији у години (2015) када обележавамо 200 година од Другог српског устанка из чијих је  основа континуирано настајала српска држава, њене институције и њена култура.

О Милошу, његовом времену и његовој владавини, писано је, разним поводима, много пута у разним приликама и у разне сврхе, изречено је много мишљења и судова, те можемо закључити да је ова тема подробно истражена, али о кнезу у Пожаревцу његовој улози и значају, за преображај овог града, сем бројних прилога, на ову тему, још немамо целовито, свеобухватно дело. Прилика је да то у години обележавања два века од ослобођења Србије од Турака дарујемо Пожаревцу књигу о владару који га је, после вишевековног ропства ослободио, потом преобразио од турске касабе у лепу српску варош и начинио важним местом за своју владавину.

Основна замисао ове књиге била је да се прикажу многобројне везе кнеза Милоша са Пожаревцом, почевши од његовог учешћа у боју на Пожаревац јуна 1815. па преко јавних грађевина које је направио у овом граду, где је и двор имао од 1825, па до контаката личних, пословних и државних, са Пожаревљанима и на крају да се баци нешто више светлости на кнежево наслеђе у овој средини.

За Милоша се може рећи да је, због свега што је за Пожаревац урадио (ослободио град од Турака, подигао цркву, конак, уредио чаршију, поклонио „Љубичево“) дао главни печат развоју Пожаревца, заслужио, не само споменик, који су му захвални грађани подигли, већ и вечито сећање и трајну успомену код свих Пожаревљана.

Драгоцене податке о кнезу Милошу у Пожаревцу, у посматраном времену, нашли смо у делима путописаца попут: Јоакима Вујића, Ота Дубислава Пирха, Иштвана Сечењија, Боа л’Конта и Арчибалда Ендрјуа Пејтона. Описи живота на двору кнеза Милоша у Пожаревцу код ових путописаца бацају више светла о амбијенту и атмосфери у конаку, о људима из најближе кнежеве околине па и самој пожаревачкој вароши као и о Пожаревљанима са којима је Милош долазио у додир. О кнежевим боравцима у пожаревачком конаку, где му је извесно време живела породица (кнегиња Љубица са децом: Миланом, Михаилом и Јелисаветом), забелешке, описе и догодовштине оставили су, како савременици (Вук Караџић, Стојан Симић, Јован Стејић и други), тако и доцнији историографи (Милан Ђ. Милићевић, Аћим Медовић, Коста Протић, Јован М. Поповић, Миодраг Ал. Пурковић, Александар Ђурић, Михајло Ј. Миладиновић, Младен Владимировић, Драган Фелдић, Мирољуб Манојловић и други), али и историчари који су целовито обрадили владалачку и државничку личност кнеза Милоша Обреновића, све политичке, друштвене и економске околности на којима је он заснивао и одржавао свој режим у Србији, скоро четврт века (Михаило Гавриловић, Слободан Јовановић, Тихомир Ђорђевић, Владимир Стојанчевић, Радош Љушић и други). Овде треба истаћи и чињеницу да се извесна сазнања о Милошу његовој владавини, боравцима у Пожаревцу, контактима са Пожаревљанима и другим везама са пожаревачким крајем налазе и у десетак књига објављене архивске грађе, углавном из Архива Србије (које су приредили: Мита Петровић, Вукашин и Никола Петровић, Василије Крестић, Стеван Максимовић, Тихомир Ђорђевић, Бранко Перуничић, Мирољуб Манојловић и други).

Извесна сазнања и интересантних детаља о везама кнеза Милоша са Пожаревљанима могу се наћи у ондашњим „Новинама србским“ као и у многобројним прилозима у стручним часописима(Историјски часопис, Историјски гласник, Браничево, Виминацијум и другим), новинским чланцима у локалној ( Грађанину, Речи народа) и дневној штампи (Политика, Вечерње новости и други).

Осим тога, при изради овог дела руководили смо се и тиме да прикажемо кнез Милошеву градитељску активност у Пожаревцу (подизање цркве, дворског комплекса-кнежев конак, изградње прве касарне, устројства пољопривредне економије „Морава“-ергеле „Љубичево“), његове пословне везе са пожаревачким трговцима (Мита и Ђока Савић, Голуб Лазаревић, Коца Марковић и други), али и његовим државничким пословима насталим у пожаревачком двору (пријем дипломата: Боа л’Конт, Барон Рикман, Димитрије Филипеску, Гица Опран, Ћешаф-ефендија, Лојд Џорџ Хоџес и други).

У концепцији ове књиге уткана је мисао да се, што је више могуће, осветле све многоструке везе које спајају кнеза Милоша са Пожаревцом и тиме покаже да је Пожаревац као град носио печат Милоша Великог током читавог 19. века. У том светлу дата су сећања самог кнеза на Пожаревац, али и приче и анегдоте настале овде, записане и објављене као и оне настале и остале у усменој традицији народа овог краја које су преношене кроз генерације до данашњих дана.

И на крају, ова књига, као резултат вишегодишњег истраживања по архивама (Архив Србије, Архив САНУ, Историјски архив Пожаревца), библиотекама (Народна библиотека Србије, Народна библиотека Пожаревца, Библиотека Историјског института САНУ), представља наш, скромни, допринос у осветљавању значаја који је дао кнез Милош у развоју и обликовању Пожаревца као просперитетног града Србије.


Публиковање књиге помогла је
Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

321.61:929 Обреновић М.
930.85(497.11 Пожаревац)"18"

МАНОЈЛОВИЋ, Мирољуб, 1948-
Кнез Милош и Пожаревац / Мирољуб Манојловић.
- Пожаревац : Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу, 2015 (Пожаревац : Ситограф РМ).
- 222 стр. : илустр. ; 21 cm.
- (Библиотека Вечност у времену ; књ. 9)

Ауторова слика.
- Тираж 300.
- Белешка о аутору: стр. 221-222.
- Напомене и библиографске референце уз текст.

ISBN 978-86-87329-41-6

a) Обреновић, Милош, српски кнез (1780-1860)
b) Пожаревац - Културна историја - 19в

COBISS.SR-ID 218329100

EAN 9788687329416