RSS Новости:

Изашла из штампе седма свеска часописа „Браничевски весник“ (2016)
Светосавска академија „Куцајте и биће Вам отворено“, Пожаревац, 2017.
Изашао из штампе други том биографског лексикона „Свештено­служитељи Браничевске епархије“
Најновији број часописа „Саборност“ X (2016)
Промоција књига о епископу браничевском Венијамину (Таушановић), Пожаревац, 2016.
Осмо епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2016.
Изашла из штампе књига „Хришћанство у вртлозима савремености“ аутора др Зорана Крстића
Изашла је из штампе дванаеста књига библиотеке „Приручници“
Изашао из штампе зборник еклисиолошких студија
Промоција књиге „Кнез Милош и Пожаревац“, Пожаревац, 2015.

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

24.5.2013. | Издаваштво » Приручници

Сања Николић

За мир свега света… и сједињење свих — Богословски дијалог Православне Цркве са Древноисточним (нехалкидонским) Црквама

Увод

Епископ Хризостом — „Тихи глас“

Свети Кирило Александријски, борећи се против Несторијеве јереси, користи израз једна природа Бога Логоса оваплоћена (μία ϕύσις Θεοῦ λόγου σεσαρκωμένη) у намери да истакне да у Христу постоји једна личност, да и после оваплоћења Логос остаје једини носилац нашег спасења. Ова формулација, нажалост, постаје „главно антихалкидонско оружје” христолошких расправа у петом веку. Халкидонски сабор (451) дефинишући две природе у Христу изазвао је страх од поновног пада у несторијанство и неприхватљиво раздељивање једнога Христа, тако да тзв. одбрана христологије Св. Кирила доводи до одвајања Древноисточних (Оријенталних) Цркава од Православне Цркве. Не прихватајући одлуке Халкидонског сабора и каснијих Васељенских сабора, Древноисточне Цркаве остале су ван јединства са Православном Црквом дуже од петнаест векова. Након бројних покушаја успостављања јединства у току петог, шестог и седмог века, у каснијим временима, муслиманска освајања значајно су утицала на даље одвојено постојање црквених заједница и веома тежак положај хришћана. Значајан напредак у међусобоним односима између Цркава остварен је тек у XX веку приликом сусретања представника Цркава на Екуменским скуповима. На Свеправославној конференцији одржаној на Родосу 1961. године потврђена је жеља за бољим међусобним упознавањем и тежња ка јединству у Христу. Уследило је незванично окупљање петнаест теолога са обе стране, где су током три дана неформалних разговора, повезаних са сусретом комисије „Вере и Поретка” у Орхусу, у Данској, отпочели први отворени разговори. После неформалних разговора између представника Цркава (Орхус 1964, Бристол 1967, Женева 1970, Адис Абеба 1971), дијалог је предузет и на званичном нивоу (Женева 1985, Египат 1989, Женева 1990, Женева 1993).

Савремени богословски дијалог, који се одвијао између представника Православне Цркве и Древноисточних (нехалкидонских) Цркава, оживео је нове наде ка успостављању јединства, али и многа питања која траже одговоре…

Циљ ове студије јесте да се кроз критички осврт укаже на заједничке сагласности изложене у званичним саопштењима са састанака Мешовите богословске комисије за дијалог између Православне Цркве и Древноисточних (нехалкидонских) Цркава и да се размотре кључни проблеми на путу ка успостављању јединства, коришћењем истраживачких метода прикупљања, обраде, структурирања сазнања повезаних са темом ‒ Богословским дијалогом између Православне Цркве и Древноисточних (нехалкидонских) Цркава.

У студији је посебно истражена основна хипотеза од које се пошло при незваничном сусрету представника Православне Цркве и Древноисточних (нехалкидонских) Цркава у Орхусу 1964. године: да се различитим христолошким формулацијама на обе стране иста христолошка истина изражава. Проучавање ове хипотезе обављено је уз претходно објашњење христолошке терминологије на основу релевантних извора и литературе. При истраживању ове хипотезе указано је на сложеност христологије, на њену повезаности са Сотирологијом, као и на потребу јасног терминолошког изјашњавања при дефинисању ипостасног сједињења природа у Христу.

Разматрана су и следећа питања.

‒ Да ли су културни, национални и етнички фактори имали толико велики утицај да су можда догматски проблеми вештачки коришћени као покриће за сепаратизам Сиријаца, Јермена и Копта и за њихов отпор према Византијском царству?

‒ Да ли је неопходан услов за успостављање једин­ства инсистирање да и Древноисточне (нехалкидонске) Цркве прихвате одлуке свих седам Васељенских сабора иако последња четири нису део њиховог предања?

Полазећи од богословља заједничког светитеља – Св. Кирила Александријског, чија је христологија чинила полазну основу за савремени богословски дијалог, у поглављу Историјски узроци отцепљења Древноисточних нехалкидонских Цркава од Православне Цркве изложени су христолошки спорови и историјске околности које су утицале на формирање расцепа у Цркви. У следећем поглављу изложени су покушаји успостављања јединства у историји, кратак преглед историје и садашњег стања Помесних Древноисточних (нехалкидонских) Цркава.

Главни део студије изложен је у поглављу Савремни богословски дијалог Православне Цркве са Древноисточним (нехалкидонским) Црквама. Непосто­јање објављених званичних докумената са састанака Мешовите богословске комисије за дијалог на српском језику био је додатни мотив да се детаљније изложе ток дијалога и документа – заједничка са­општења (изјаве) са састанака Мешовите богословске комисије за дијалог између Православне Цркве и Древноисточних (нехалкидонских) Цркава. Званична реаговања појединих синода Помесних Цркава на постигнуте резултате дијалога изложена су у наставку, као и подаци о значајним сусретима представника Цркава на различитим нивоима који су уследили након дијалога.

У поглављу Разматрање богословских проблема између Православне Цркве и Древноисточних (нехалкидоских) Цркава разматран је христолошки проблем који је био и главни узрок расцепа у Цркви. Приликом тражења одговора на питање да ли је реч о различитом схватању истих термина при изражавању исте христолошке истине или о изражавању различитих христологија постојећом терминологијом, истражена су објашњења схватања кључних богословских термина: οὐσία (суштина), ϕύσις (природа), ὑπόστασις (личност) и πρόσωπον (лице) у прошлости, како би се јасније разумела богословска предања која су очувана до данас и у једној и у другој Цркви. Иако се у документима са састанака Мешовите богословске комисије за дијалог изражава сагласност да је реч о истој христологији, чињеница је да главне христолошке формулације које се у Црквама исповедају јесу терминолошки различите.

У току дијалога обраћена је посебна пажња и на Пастирска питања, која су разматрали чланови Мешовите богословске комисије организовани у посебне одборе. У поглављу Еклисиолошки проблеми приликом могућег успостављања јединства разматрана су питања која се односе на јединство Цркве, на признавање одлука свих седам Васељеснких сабора Православне Цркве од Древноисточних Цркава, на проблем у вези са личностима које је анатемисала једна Црква, док их друга прославља као светитеље, на проблеме јурисдикцијске природе и на питања везана за литургијску праксу.

Дијалог који се одвијао између Православне Цркве и Древноисточних Цркава, између делегираних представника Помесних Цркава, показао се као веома користан за међусобно упознавање и разјашњавање различитих формулација при излагању христологије. Иако екуменски дијалог изазива код неких припадника Цркве извесне сумње, подозрења, чак и осуду учесника дијалога, потребно је да подаци о току дијалога и усвојени документи буду доступни за разматрање црквеним клирицима и верном народу. Услед необавештености и страха од потпадања под утицај „јеретика”, најчешће и долази до оспоравања и омаловажавања сличних покушаја успостављања јединства. Успешности дијалога доприноси позитивна атмосфера у којој се покреће дијалог, као и спремност да се са пажњом и поштовањем саслушају аргументи друге стране.

Проучавајући ову тему, очекивала сам да ћу лично доживети бројна искушења јер сам и сама била оптерећена разним предрасудама о вођењу међуцрквених дијалога у оквиру Екуменског покрета, али упркос мојим очекивањима доживела сам позитивно искуство. Проучавање ове теме значајно је утицало на повећање мог личног поштовања према припадницима других Цркава. Изучавање околности одржавања Четвртог васељенског сабора и догађаја који су уследили после, проучавање савременог богословског дијалога Православне Цркве са Древноисточним Црквама утврдило ме је у уверењу да смо и данас, као што смо били и кроз историју, призвани да сведочимо свима православну веру и одговорно доприносимо спасењу свих људи и природе које се остварује у Цркви кроз јединство у Христу.


CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

271.2-675:271.2-72/.744"19/20"
271.2-72/.744-9

НИКОЛИЋ, Сања, 1976-
За мир свега света--- и сједињење свих :
богословски дијалог Православне цркве са
Древноисточним (нехалкидонским) црквама /
Сања Николић.
- Пожаревац : Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу,
2013 (Велика Плана : Мозаик).
- 200 стр. ; 20 cm.
- (#Библиотека #Приручници / [Епархија
браничевска, Одбор за просвету и културу] ; #књ. #5)

Тираж 500.
- Напомене и библиографске референце уз текст.
- Библиографија: стр. 189-200.

ISBN 978-86-87329-26-3

COBISS.SR-ID 198318348

EAN 9788687329263