Новости:

Проф. др Раде Кисић, „Развој Екуменског покрета“

Златко Матић, „Наслеђе Првог васељенског сабора у XXI веку“

Обавештење за јавност

Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52

Најновији број часописа „Саборност“ XIX (2025)

Одржан је научни скуп „Наслеђе Првог васељенског сабора у савременом богословљу“

Пета књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Четврта књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Васкршња посланица архијереја СПЦ, 2025

34. том Сабраних дела о. Г. Флоровског

Презентација је израђена
са благословом ЊВП архипископа пожаревачког и митрополита браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

19.5.2026. | Издаваштво » Приручници

Раде Кисић

Развој Екуменског покрета — Историјски преглед до 1948. године

Увод

У стручној литератури XX век неретко је окарактерисан као „век еклисиологије”, што је, имајући у виду развој хришћанске теологије и њена достигнућа у овом раздобљу, неоспорно. Међутим, интензивно бављење тајном Цркве није билo плод теолошког каприца, нити пуки одраз „духа времена” којем су се теолози по инерцији приклонили. Напротив, конституисало се као неопходност, проистекла у великој мери управо из развоја екуменског покрета.

Услед последица сусрета са различитим традицијама, из нужности, хришћанске заједнице прилагодиле су, и знатно прецизније артикулисале сопствени еклисиолошки идентитет и разумевање природе Цркве. Већ након првих екуменских конференција постало је јасно да проблем јединства нужно покреће и суштинско питање о самој Цркви: шта она јесте, а шта није; ко јој припада, а ко не; где се налазе њене видљиве границе и шта за нас представља онај еклисиолошки „Други”? Екуменски дијалог покренуо је читав низ питања о различитим аспектима учења о Цркви унутар различитих хришћанских заједница. Многе од тих заједница тада су се, по први пут, сусреле лицем у лице, те су биле позване да, напуштајући сигурност сопственог еклисијалног оквира, јасно изложе и теолошки образложе своје поставке. Због тога се са пуним правом може закључити да двадесети век није био искључиво „век еклисиологије”, већ уједно и „век екуменског дијалога”, односно „век екуменског покрета”.

Имајући ово у виду, упознавање са екуменским покретом представља неопходан део не само академског теолошког, већ и ширег хуманистичког образовања. Тврдњу треба нагласити уколико се узме у обзир чињеница да су међуцрквени односи кроз историју увек били нераскидиво повезани са сплетом друштвено-политичких, културних, па и економских чинилаца. Познавање екуменског покрета представља, штавише, посебан императив за теологе чије цркве активно учествују у екуменском дијалогу. Разлог за то лежи у чињеници да екуменске активности представљају важну, иако понекад недовољно видљиву, компоненту укупног црквеног живота и рада.

Циљ ове монографије јесте сажето представљање историјског развоја екуменског покрета до 1948. године, односно до оснивања Светског савета цркава. Уколико би се консеквентно следио уобичајени став према којем екуменски покрет чине апсолутно сви односи и активности усмерени ка васпостављању хришћанског јединства, пред читаоцима би се нашао готово нерешив задатак. Обим књиге која би данас претендовала на исцрпан историјски преглед таквих односа извесно би превазишао чувене зборнике A History of the Ecumenical Movement 1517–1948 и The Ecumenical Advance 1948–1968, који због своје обимности представљају озбиљан тест читалачке издржљивости.

Читање и проучавање поменутих зборника, представљало би комплексни подухват, док би могућа последица била вишегодишње „тиховање” на уредним библиотечким полицама, што се, нажалост, догађа са извесним бројем волуминозних студија.

У искреној нади да ће ову студију ипак заобићи судбина поменутог библиотечког „тиховања”, а у складу са њеном основном сврхом, упознавањем читалаца са кључним тенденцијама и догађајима у обрађеном периоду, предстојећи историјски преглед стога не претендује на свеобухватност приказа. У студији је, пре свега, реч о пажљивом одабиру најважнијих етапа у развоју екуменског покрета до 1948. године, сагледаних првенствено из перспективе Православне Цркве. Овакав селективан приступ представља нужну последицу чињенице да је број различитих екуменских организација, покрета и иницијатива, како на глобалном, тако и на регионалном нивоу, толики да га је данас готово немогуће у потпуности обухватити. Стога су аутори оваквих дела неминовно принуђени на строгу методолошку селекцију, односно на издвајање искључиво оних организација и покрета који су оставили најдубљи траг у историји екуменског дијалога.

Напослетку, потребно је указати на неколико методолошких и техничких напомена у вези са приложеним текстом. Уколико није другачије назначено, сви преводи са страних језика су ауторски. У складу са устаљеном академском праксом, уз преводе је у научном апарату редовно навођен и текст у оригиналу. Такође, када се у фуснотама директно цитирају извори на страним језицима, ради лакшег коришћења текста, у (угластим) заградама понуђен је њихов превод на српски језик. Једини изузетак од овог правила чине текстови на енглеском језику. Статус енглеског као савремене lingua franca у научном свету, искључује додатно превођење, које се не сматра неопходним.

Публиковање књиге помогла је
Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

27-675(091)

КИСИЋ, Раде, 1977-
Развој екуменског покрета : историјски преглед до 1948. године / Раде Кисић.
- Пожаревац : Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу ; Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за Систематско богословље, 2026 (Ужице : Графичар).
- 216 стр. : ауторова слика ; 20 cm.
- (Библиотека Приручници / [Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу] ; књ. 20)

Тираж 100.
- Белешка о аутору ; Author note: стр. [222].
- Напомене и библиографске референце уз текст.
- Библиографија: стр. 203-216.
- Издања Одбора за просвету и културу Епархије браничевске: стр. [217-220].

ISBN 978-86-82200-24-6

а) Екуменизам

COBISS.SR-ID 192857097