16.10.2024. | Издаваштво » Савремено богословље
Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена,
да знате како треба свакоме одговорити. (Кол. 4, 6)
Упркос многим значајним делима из области Систематске теологије која су се појавила на српском језику, још увек нам недостаје језгровит преглед неких важних елемената историјског развоја тријадологије, тог значајног дела хришћанског Вјерују. Иако су доприноси многих наших догматичара и патролога попут Преподобног Авве Јустина Поповића, Епископа Атанасија Јевтића и Епископа Игнатија Мидића (да споменемо само неке), веома значајни и спадају у сам врх не само наше већ и светске богословске мисли, ипак недостаје детаљнија анализа неких важних тачака и прекретница које су допринеле коначном уобличењу учења о Светој Тројици. Разумевање ових процеса је изузетно важно не само у смислу раскривања путева којима је синергија људске мисли и божанске благодати водила развоју црквене теологије, већ и због тога што је вера једном предата светим вазда жива и делатна у Цркви. Ова жива вера указује на егзистенцијални значај који богооткривени догмати имају за верне чак и онда када они тог значаја нису до краја свесни. Сама Блага вест поседује унутрашњу повезаност и кохезију. Неразумевање једног њеног дела води његовом занемаривању што рађа бројне негативне последице не само на теоријском већ и на практичном плану. Без вере у Бога који је Света Тројица а такође и Један није могуће разумети догађаје и последице Оваплоћења и Васкрсења Господа Исуса Христа. Апостол Павле нам јасно сведочи да „ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па је празна и вера ваша“ (1Кор. 15, 14). На сличан начин можемо и морамо посматрати и друге кључне елементе еванђеоске поруке. Ако Бог није Света Тројица онда ни Христос није Бог, а ако би то било тако, онда наше светодуховско учешће у Његовом Телу и Крви није знак нашег усиновљења Оцу, нити нам је спасење заиста даровано.
Догмат о Светој Тројици представља централну спону целокупног хришћанског учења и рефлектује се на дословно све аспекте теологије, од христологије преко пневматологије, екслиологије и антропологије па до хришћанске етике и социологије. То је разлог због кога су Оци Цркве толико списа посветили овом питању коме су увек приступали са нарочитом пажњом, како би се истовремено сачувао залог вере (depositum fidei) али и одговорило на све изазове који су се јављали пред Црквом било у виду јереси било у виду приговора оних који још нису просветљени светлошћу побожности.
Намера нам је да у овој књизи анализирамо неке фундаменталне елементе развоја тријадологије на хришћанском Истоку и Западу у њиховој међусобној повезаности и међузависности. По себи је јасно да није могуће обрадити све аспекте ове теме и ући у све појединости. Детаљна обрада само једног периода или проблема као што су на пример гностицизам или аријанство, захтевала би писање више обимних студија, што су многи и чинили и што је на концу видљиво из приложене библиографије. Управо је опширност литературе, како оне изворне тако и секундарне, била један од повода да акценат ставимо на најфундаменталнија питања, снажно се ослањајући на изворе. При обради оваквих тема особито је тешко наћи праву равнотежу између испитивања различитих меандара и општих закључака. Прејака усмереност ка првом обично води затрпавању подацима који сасвим мало или нимало не доприносе суштинском разумевању проблема, док скретање ка другом води претераној симплификацији што понекад може да доведе до саме границе фалсификовања извора. Они који су се на овај начин бавили црквеном теологијом добро знају колико је овакав задатак тежак пошто иза сваке редукције вреба симплификација која лако заводи ка једноставним али погрешним решењима. Стога је нарочит напор уложен да се издвоји управо она грађа која је најрепрезентативнија а да се у напоменама укаже на шири контекст као и на нека важна али ипак споредна питања и проблеме. Овакав приступ важи како за изворе тако и за секундарну литературу*. Споменуте крајности смо покушали да избегнемо ослањајући се на сопствене увиде али и на увиде многих генерација истраживача који су појединим темама посветили деценије рада а некада и читав животни век.
Циљ ове књиге је да на сажет а ипак довољно информативан начин, прикаже како је текао развој догмата о Светој Тројици на хришћанском Истоку и Западу. Развоју ове теме на Западу је посвећено сразмерно више пажње због чињенице да она код нас није довољно обрађена а њен значај је велики како због бољег разумевања стварних домета православне мисли, тако и ради потпунијег схватања приступа западног хришћанства, што је нарочито важно и у контексту екуменског дијалога између Цркава.
* Иако смо се трудили да о свакој теми консултујемо и најновије радове, нисмо робовали модерном неписаном академском захтеву превасходног ослањања на савремене ауторе. Чињеница је да не тако ретко, студије старијих аутора пружају боље и темељније анализе а данас бивају неправедно запостављене. Због тога нам је критеријум квалитета секундарне литературе био кључан, с тим што смо настојали да укажемо и на релевантна новија истраживања чак и онда када њихови резултати по нашем суду нису прворазредни. Познат је савремени проблем хиперпродукције научних радова који је често узрокован захтевима за сталним објављивањем што понекад води бесмисленом „рециклирању“ и неутемељеној иновативности која је слабо или никао подржана у изворима, што неодољиво асоцира на Паскалову примедбу да се „многи, ловећи славу генија, усуђују да нападају и најбоље доказе“ (Паскал, Мисли, Посвета). То наравно не значи да међу радовима новијих истраживача нема оних који квалитетом надмашују претходнике и постављају нове, веома високе стандарде.
Публиковање књиге помогла је
Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
271.2-18
111
ЂАКОВАЦ, Александар, 1971-
Тројичност Божије једноставности :
есенцијализам и релациона онтологија / Александар
Ђаковац. - Пожаревац : Епархија браничевска,
Одбор за просвету и културу : Православни
богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за Систематско богословље, 2024
(Ужице : Графичар). - 292 стр. ; 20 cm
Тираж 200.
- Напомене и библиографске референце уз текст.
- Библиографија: стр. 255-286.
ISBN 978-86-82200-09-3
а) Тријадологија
б) Онтологија
COBISS.SR-ID 152476681