- Саборност: антологијски избор
- Сабрана дела м. Јована (Зизијуласа)
- Сабрана дела о. Г. Флоровског
- Георгије Флоровски: Сабрана дела о. Георгија Флоровског на српском језику - ЧЕТВРТО коло
- Георгије Флоровски: Сабрана дела о. Георгија Флоровског на српском језику - ТРЕЋЕ коло
- Георгије Флоровски: Сабрана дела о. Георгија Флоровског на српском језику - ДРУГО коло
- Георгије Флоровски: Сабрана дела о. Георгија Флоровског на српском језику - прво коло
- Библиотека:
Савремено богословље- Епископ Игнатије (Мидић): „Сећање на будућност“, треће, допуњено издање
- Александар Ђаковац: Тројичност Божије једноставности: есенцијализам и релациона онтологија
- Игнатије Мидић: Љубав је темељ спасења
- Ив Конгар: Предање и живот Цркве
- Златко Матић: Примат римског епископа
- Епископ Игнатије (Мидић): Проблем смрти у хришћанској онтологији
- Јован Д. Зизијулас: Заједница и другост
- Епископ Игнатије (Мидић): „Сећање на будућност“, друго, допуњено издање
- Епископ Игнатије (Мидић): Биће као есхатолошка заједница
- Библиотека:
Приручници- Александар Ђаковац: Увод у хришћанску етику — историјски контекст
- Златко Матић (ур.): Бесмртни учитељ
- Златко Матић (ур.): Наше гозбе са митрополитом Јованом пергмаским
- Игнатије Мидић: Једна и многе Цркве и проблем њиховог јединства
- Јави се Спас — Богојављење и Божић у црквеном искуству
- Јован Зизијулас: Вера као заједница
- Златко Матић: Да не буде раздора у Телу — Огледи из упоредног богословља
- Раде Кисић: Кораци ка заједништву — рад Заједничке лутеранско-православне комисије
- Златко Матић (ур.): Православна еклисиологија
- Златко Матић (ур.): Црква као икона Свете Тројице
- Јован Зизијулас: Екуменизам — Огледи из екуменског богословља
- Јован Зизијулас: Западна мисао — Увод у догматско богословље западног хришћанства
- Предраг Петровић: Богословље божанских имена — Есхатолошко‑историјски приступи божанском откривењу, богоименовању и богопознању
- Јован Зизијулас: Примат у Цркви — Православни приступ
- Сања Николић: За мир свега света… и сједињење свих — Богословски дијалог Православне Цркве са Древноисточним (нехалкидонским) Црквама
- Златко Матић (ур.): Свети цар Константин Велики — Историјски и теолошки аспекти Миланског едикта
- Златко Матић: Да истинујемо у љубави — Званични богословски дијалог Православне и Римске Католичке Цркве
- Златко Матић (ур.): Filioque — Историјски и теолошки аспекти једног проблема
- Јован Зизијулас: Црква у Тајни пројављена
- Филозофско-теолошка библиотека
- Библиотека:
Архива Епархије браничевске- Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске 1931–1941
- Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске 1926–1930
- Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске 1920–1925
- Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Уредбе и прописи Митрополије београдске 1894–1920
- Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Уредбе и прописи Митрополије београдске 1877–1893
- Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Уредбе и прописи Митрополије београдске 1857–1876
- Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Уредбе и прописи Митрополије београдске 1835–1856
- Библиотека:
Наши епископи - Библиотека:
Вечност у времену- Дарко Ивановић: Свештенослужитељи Браничевске епархије: М-Ш
- Мирољуб Манојловић: Кнез Милош и Пожаревац
- Дарко Ивановић: Свештенослужитељи Браничевске епархије: А-Љ
- Живорад Јанковић: Над Мемоарима Проте Матије — Вештина ћутања
- Живорад Јанковић: Велики Вожд — Обавеза ћутања
- Дарко Ивановић: Трновче
- Сања Николић: Црква Св. Вазнесења Господњег у Кучеву
- Мр Дарко Ивановић: Великоорашка Црква и парохија
- Зборници
- Часопис
Браничевски весник- „Браничевски весник“ (10/IX, 2018)
- „Браничевски весник“ (9/VIII, 2017)
- „Браничевски весник“ (8/VII, 2016)
- „Браничевски весник“ (7/VI, 2015)
- „Браничевски весник“ (6/V, 2014)
- „Браничевски весник“ (5/IV, 2013)
- „Браничевски весник“ (4/III, 2012)
- „Браничевски весник“ (3/II, 2011)
- „Браничевски весник“ (1–2/I, 2009/2010)
- Библиотека:
Браничевска лира - Зидни календари
- Летопис
- Остала издања
- Сарадња
- Продајна места
Новости:
Презентација је израђена
са благословом ЊВП архипископа пожаревачког и митрополита браничевског
Г. Игнатија
Пријава на e-mail листу (?)
17.10.2024. | Издаваштво » Савремено богословље
Епископ Игнатије (Мидић)
„Сећање на будућност“, треће, допуњено издање
Реч уредника
Много тога смо заборавили или одбацили…
(Сећање на будућност поново у библиотеци Савремено богословље)
Потреба за трећим издањем књиге Сећање на будућност*, те веома познате и коментарисане збирке студија архиепископа пожаревачког и митрополита браничевског Игнатија, која је, несумњиво, једна од најчитанијих богословских студија код нас, појавила се још пре неколико година. Тада је, наиме, број преосталих примерака другог издања овог дела (из 2009. године) у епархијском магацину већ био минималан. Издавач је током дужег временског периода постављао себи питање да ли је ово штиво и даље „изазовно и подстицајно”, као што је то у предговору првом издању наговестио о. Радован Биговић. Уколико су богословски предлози и ставови аутора већ реципирани у нашем богословском дискурсу и опште примењени у литургијској пракси, онда не би било сврсисходно објавити ову књигу. Уколико је, дакле, српска богословска мисао превазишла идеје „Игнатијеве теологије”, ново издање овог дела било би сувишно. Ако, пак, постоје сфере живота наше васељенске православне Цркве, које још увек траже чврсту богословску подлогу (своју есхатолошку ипостас) и не задовољавају се површним, пролазним, историјским одговорима, него траже постојаност будућег Града, онда је ново издање Сећања на будућност корисни издавачки подухват, јер нуди смернице за давање таквих, вечних (онтолошких) одговора.
Заиста, у окружењу у коме се Бог и даље схвата као судија и кројач судбине свим људима, поново је неопходно подсетити се да је Он Личност, а не виша сила, о чему нам пише еп. Игнатије („Од бога као више силе до Бога као Личности” и „Од слободе као бунта до слободе као бића”). Ако чак и од теолога и даље слушамо да је Црква по преимућству болница, учионица, форма Црвеног Крста или национална институција, онда нам као хлеб насушни треба да поново проучимо текст „Идентитет Цркве”. Када видимо да се индивидуалистичка манихејска спиритуалистичка побожност и егоцентрична сотириологија („моје место у Рају”, пут „моје” душе, индивидуални суд) нуде дан-данас као православна мисао, схватимо колико смо заборавили прилоге владике Игнатија „Православна духовност данас” или „Оваплоћење и Спаситељ у хришћанском учењу”. Ако довољно искрено сагледамо наш начин живота између Литургија, признаћемо да он није православан, да нам је етос саобразан доњем, а не Горњем Јерусалиму („Између морализма и национализма”). Када постане очигледно да кокетирамо са светом и у Цркви не видимо једини благодатни простор спасења, потражимо подсећање на реч живота у чланку „Савремени свет и православна Црква”. Када зажелимо да будемо рационалне довитљиве индивидуе, које оригиналност користе ради личне промоције, сетимо се да смо или у спасоносном евхаристијском „светоотачком наслеђу” или ван њега, ван Царства, кога се кроз оце сећамо.
Признавши исходе тих искрених анализа, чланови Одбора за просвету и културу Епархије браничевске одлучили су да читаоцима понуде треће, допуњено издање књиге Сећање на будућност, опет желећи само једно — да служе својој Цркви. Ми не верујемо да постоји књига која је лек по себи, не заносимо се гностичком визијом спасења начитаних људи. Спасење је једино у Цркви, на литургијском сабрању браће, и нигде другде. Али између два недељна дана, када нас нападну сумње смртности, када жилави и тако природни платонизми, оригенизми, аријанизми или несторијанизми насрну на нас, можемо наћи малу помоћ као усмерење на будућност у Христу, као сећање на њу. Сећање на будућност, у конкретном изразу владике Игнатија, упутиће нас на недељну Литургију, у икону те будућности. Један недељни дан, једна Недеља биће Осми Дан, када ће једна наша Литургија, бити последња историјска и истовремено прва и последња, есхатолошка. Препознаћемо се у будућности, у Божјем сећању.
Наведене сотириолошке разлоге, потписник ових редова, нуди као оправдање зашто је нашао за сходно да преузме уреднички ризик објављивања новог издања ове књиге и уврсти је у едицију која носи тако одговоран и изазован назив, као што је Савремено богословље.
Надам се да ће нове генерације хришћана заборавити и одбацити мање поука, него што је то урадила моја и да ће се са више благодарности односити према својим учитељима, пророцима и оцима, који их у будућност воде, него што смо ми то чинили. Нека ова књига буде дуготрајни подсетник и опомена на ту одговорност.
* Прво издање је објављено 1995. године.
Протођакон Златко Матић
Публиковање књиге помогла је
Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
271.2-1
271.2-72-1
271.2-284
012 Мидић И.
МИДИЋ, Игнатије, 1954-
Сећање на будућност / архиепископ пожаревачки и митрополит браничевски Игнатије (Мидић).
- 3., допуњено изд.
- Пожаревац : Епархија браничевска, Одбор
за просвету и културу, 2024 (Ужице : Графичар).
- XXIV, 269 стр. ; 20 cm.
- (Библиотека Савремено богословље ; књ. 6)
Тираж 1.000.
- Стр. VII-XII: Много тога смо заборавили или одбацили --- / Златко Матић.
- Стр. XV-XXIV: Вечност у времену / Радован Биговић.
- Напомене и библиографске референце уз текст.
- Извод из библиографије епископа Игнатије: стр. [271-219].
- Садржи и: Тумачење XIV беседе светог Григорија Богослова / свети Максим Исповедник.
ISBN 978-86-82200-11-6
а) Православна теологија
б) Православна еклисиологија
в) Православна догматика
COBISS.SR-ID 152935433