13.6.2014. | Издаваштво » Наши епископи
Дакле, ставили смо човека као јединку у центар постојања и учимо га дуго година, већ неколико векова, да је он сам себи довољан, учимо га да је он индивидуа, сам за себе и да му други не треба… Ако је човек сам себи довољан онда му није потребан ни Бог. Други је постао не само неважан за мој живот, већ је постао пакао за мене, то јест за моју срећу…
У години у којој Црква у Пожаревцу и Браничеву слави свој јубилеј, двадесет година архијерејске службе Његовог преосвештенства Епископа браничевског господина Игнатија, латили смо се смелог подухвата: издавања антологијског зборника беседа које смо на сабрањима имали прилику слушати од нашег архијереја. Јер ако ја за кратко време стекох према вашем епископу такву блискост, која није људска него духовна, колико више сматрам блаженима вас који сте с њиме сједињени као Црква са Исусом Христом и као Исус Христос са Оцем – говорио је Свети Игњатије Богоносац Ефесцима (Игњатије, Еф V, 1) – благослов да ове отачке речи свакодневно живимо у окриљу љубави владике Игнатија, произвео је код нас и осећај одговорности да оно што нам је (не по заслузи!) дато да слушамо као поуку самог Христа, а што по слабости тела (Мт 26, 41) често не разумемо и заборављамо, сакупљамо и објављујемо у зборницима попут овога који се налази пред нама. Стога, пред вама се налази друга књига у низу, у оквиру издавачке библиотеке „Наши епископи“.
Поред тога што је ова књига један покушај да сву ону љубав коју добијамо од нашег Владике, бар прихватимо, ако нисмо у стању да је узвратимо, жеља нам је и да подсетимо на чињеницу да је мисао владике Игнатија обележила последње деценије Цркве у Србији, а по својој дубини и ширини, несумњиво, представља јединствену појаву у историји хришћанства на нашим просторима, будући да су се њоме отворила врата једне потпуно нове теолошке епохе. Надамо се да ћемо у нашем даљем издавачком опусу имати привилегију да објављујемо студије које ће шире обрађивати тему Владикине мисли, али у антологији која је овде пред нама, ту мисао смо покушали да представимо из једне веома посебне перспективе. Наиме, није била реткост претходних година чути незваничне оцене према којима је теолошки опус владике Игнатија означаван као тешко разумљив, јер има „превише“ филозофије и академских појмова. Беседе које су пред нама представљају Владикину мисао изговорену на Сабрању, тј. у Цркви, где нас нема много мудрих по телу, ни много моћних, ни много племенита рода, већ где је оно што је лудо пред светом изабрао Бог да посрами мудре, и слабо пред светом да посрами јаке, и (где) неплеменито, понижено и ништавно изабра Бог (1Кор 1, 26–28). Овај увид у архијерејске омилије, које су изговаране у различитим сабрањским приликама у животу наше помесне Цркве, током претходне две деценије, подсетиле су нас оних речи које је изговорио Васкрсли Архијереј Луци и Клеопи: О неразумни и спорога срца за веровање – подсетише најпре нас који смо имали прилику да један део ових беседа уживо слушамо, а онима који се са овим мислима буду упознавали кроз ову књигу, остаје да процене да ли смо у праву када се, нажалост, препознајемо у оним речима: Ово је тврда беседа. Ко је може слушати? (Јн 6, 60)
Речи владике Игнатија које смо навели на почетку овог уводног слова, чини нам се, на најбољи начин указују на узрок различитих „неразумевања“ која су својствена савременим хришћанима, тј. да би када говоримо једни другима, то требало да чинимо у љубави, да бисмо, укорењени и утемељени у љубави, могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познати љубав Христову која превазилази разум, да бисмо се могли испунити сваком пуноћом Божјом (Еф 4, 18–19).
Говоримо данас о вредностима које су изгубиле значај, о вредностима у друштву које треба бранити, али не питамо се на који начин су те вредности стваране – моралне вредности, друштвене вредности. Оне сигурно нису стваране на оваквој основи, где човек посматра сам себе као индивидуу и где му други смета да би остварио своју срећу… Вредности које смо наследили јесу вредности из хришћанске онтологије, то је хришћанско посматрање живота да ми је други извор живота и да ја не могу сам да будем… Наша снага је управо у томе да на примеру љубави и заједништва једних са другима учимо да је то подлога нашег живота, и црквеног, и друштвеног. Да сте живи и здрави и благословени!
Ђакон Томислав Пауновић
Протођакон Златко Матић
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
271.2-475.5
МИДИЋ, Игнатије, 1954-
Да нам брзо дође Господ : изабране беседе
/ епископ Игнатије. - Пожаревац : Епархија
браничевска, Одбор за просвету и културу,
2014 (Крагујевац : Графостил). - 362 стр. :
ауторова слика ; 21 cm. - (#Библиотека
#Наши епископи ; #књ. #2)
Тираж 500. - Стр. 5: Реч уредника / Златко
Матић. - Напомене уз текст. - Регистри.
ISBN 978-86-87329-30-0
COBISS.SR-ID 207812364
EAN 9788687329300