Новости:

Најава научног скупа „Наслеђе Првог васељенског сабора у савременом богословљу“

Пета књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Четврта књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Васкршња посланица архијереја СПЦ, 2025

34. том Сабраних дела о. Г. Флоровског

Божићна посланица Митрoполита браничевског, 2024

Најновији број часописа „Саборност“ XVIII (2024)

Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“

Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.

Презентација је израђена
са благословом ЊВП архипископа пожаревачког и митрополита браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

КУПИТЕ ONLINE

12.10.2025. | Издаваштво » Сабрана дела м. Јована (Зизијуласа)

Јован Зизијулас

Беседе II

Пета књига Сабраних дела

Увод у грчко издање

Проповед је „свештенослужење” (Рим 15, 16). Реч Божја се разликује од сваког вида људске речи зато што је њен циљ преношење Божје воље човеку, откривање и предавање човеку поруке љубави Божје, уверења да је „Бог са нама” у свакој нашој животној ситуацији. Ово посебно важи онда када се реч Божја слуша и даје у оквиру Свете Литургије, у којој се Логос „оваплоћује” и даје човеку ради заједнице. У овим оквирима проповед треба произносити са страхопоштовањем и пажњом како не би реметила богослужбено настројење које ствара Света Литургија.

Проповед је тумачење. Циљ проповеди је пренос јеванђељске поруке на језик и појмове сваког конкретног временског раздобља, усредсређујући их на културолошки миље конкретног простора и времена. Основ и темељи проповеди су увек читања из Светога Писма, како недељом тако и приликом помена светитељâ. Због тога је место проповеди у Светој Литургији након светих читања, како је то био случај током читавог трајања историје Цркве још од првих векова, када су се катихумени повлачили након читања, а како се ова пракса и данас богоугодно чува у Васељенској Патријаршији, но и код римокатоликâ и протестаната. Премештање проповеди у време Причешћа представља новину искључиво Цркве у Грчкој, уведену тек у двадесетом веку из проповедничког жара који жртвује структуру Евхаристије на рачун дидактичког и мисионарског деловања Цркве. Литургија, наиме, по Светом Максиму представља ход из историје ка есхатону, док нас проповед преноси нужно и изнова у историју. Тако долази до превртања целокупног смисла Свете Литургије, што треба хитно исправити.

Проповед је „реч бодрења и утехе” (в. Јевр 13, 22 и 1Кор 14, 3). Осуђујућој проповеди, којој се данас одају многи проповедници, нема места у Светој Литургији. Она ремети душевни мир верникâ и махом се тиче оних који не учествују у Литургији, заједнице и друштва уопште. Света Евхаристија преноси и „оваплоћује” љубав и милост Божју према свима, чак и према грешницима. Није случајно то што на евхaристијским сабрањима апостол Павле „пророштво” назива назидањем, бодрењем и утехом. Прекорна проповед не „назиђује”, нити даје утеху, нити преноси „мир” на који се свештенослужитељ Евхаристије у више наврата позива. (Беседе Светог Јована Златоустог, на које се као на узор позивају они који се препуштају прекорним проповедима биле су изрицане мимо Свете Литургије.)
Коначно, тема проповеди су егзистенцијална људска питања, а не увек променљива свакодневица. Живот, смрт, љубав, слобода и друга везана питања која вековима занимају човека треба да чине језгро проповедне тематике. Јеванђеље је ту да одговори на питања ове врсте и она чине језгро Свете Евхаристије која је, по речима Светог Игнатија, лек бесмртности, антидот (цепиво) неумирања.

Овај том садржи сто проповеди, одабраних међу хиљаду и више проповеди које смо произнели током наше тридесетпетогодишње архијерејске службе. Једне су изречене у светим храмовима Грчке, друге у манастиру Светог Јована Претече у Есексу, у Енглеској. Све без изузетка представљају усмену реч, накнадно снимљену — ниједна није постојала у виду писаног текста. Иницијативу издавачке куће Артос Зоис за објављивање овог тома дугујемо њеном директору г. Ставросу Зумбулакису коме се најтоплије захваљујемо. Чињеница да је један интелектуалац и писац формата Ставроса Зумбулакиса својим интересовањем и бригом закрилио овај наш скромни допринос служби Цркве представља част нашем скромном труду и повод више за захвалност његовој личности. За немали труд око снимања звучног записа захвалност упућујемо нашем драгом Андреасу Гуласу, његовој непроцењивој подршци у нашем животу. Нека га Бог изобилно благосиља својом благодаћу.

Овај том је са захвалношћу посвећен светом патријаршијском и ставропигијалном манастиру Светог Јована Претече у Есексу, где су многе од ових беседа биле изговорене. Љубав преподобног ктитора, отаца и браће ове живе духовне кошнице била је непроцењива подршка и дар Божји нашој смерности.

Атина, октобар 2022.

Митрополит пергамски
ЈОВАН

Публиковање књиге помогла је
Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

271.2-475.5

ЗИЗЈУЛАС, Јован, 1931-2023

Беседе. 2 / Јован Д. Зизијулас ; [уредници и приређивачи епископ
лосанђелески и западноамерички Максим (Васиљевић), Златко Матић] ;
[превод Јелена Касапис].
- Пожаревац : Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу, 2025
(Ужице : Графичар).
- XXII, 271 стр. ; 25 cm.
- (Сабрана дела / Јован Зизијулас ; књ. 5)

Превод дела: Ekato kerygmata / Ioannes Zezioylas.
- Тираж 500.
- Стр. IX-XII: Реч издавача / архиепископ пожаревачки и митрополит
браничевски Игнатије.
- Стр. XIII-XXII: Предговор / епископ лосанђелески и западноамерички
Максим.

ISBN 978-86-82200-15-4
ISBN 978-86-82200-03-1 (за издавачку целину)

COBISS.SR-ID 175881225